Zdrava ishrana - Centar za korektivnu gimnastiku i fizikalnu terapiju

Ishrana i njen značaj za zdravlje ljudi

Pod pojmom ishrana podrazumeva se unošenje različitih supstanci organske i neorganske prirode u organizam, koje služe za obnavljanje i izgradnju ćelija i tkiva i koje oslobadjaju energiju koju koristi organizam. Sve te supstance zovu se jednim imenom hranljive materije.
Hranljive materije prema poreklu dele se na organske i neorganske. U organske hranljive materije spadaju: -ugljeni hidrati(šećeri) -masti -belančevine -vitamini U neorganske hranljive materije spadaju: -mineralne materije -voda
Energija koju oslobadjaju hranljive materije koristi se za rad unutrašnjih organa, održavanju telesne težine, metabolizam, za obavljanje umnog i fizičkog rada, za rastenje i obnavljanje istrošenih tkiva. Hrana održava život i pokreće društvo i pojedinca. Bez hrane ne mogu rasti niti se razvijati ni biljka ni životinja ni čovek. Ona ima sposobnost da upravlja biohemijskim procesima na ćelijskom nivou, tamo gde počinje i završava se sve ono što je vezano za zdravlje. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje. Grčki lekar Hipokrat je jasno izrazio misao da "medicinska znanost ne bi uopšte bila otkrivena, niti pronadjena i ne bi postala predmet istraživanja, kada bi isto jelo i piće odgovaralo i zdravom i bolesnom čoveku". To znači da bez hrane nema zdravlja ni napretka ni jednom živom biću. Očit primer je bolest dece u afričkoj državi Gani poznata danas u svetu pod nazivom KWASHIORKOR. Naime odojčad su ostala bez belančevina koje dobijaju majčinim mlekom,čim su ih majke prestale dojiti. Obolevala su i umirala. Proteini iz majčinog mleka osiguravali su toj deci rast i razvoj, a čim su prestala dobijati majčino mleko obolela su od teške malnutricije i umirala. Hrana se tu pokazala kao pravi lek koji sprečava bolest i leči je. Danas se tačno zna da deficit pojedinih hranljivih materija, proteina, masti i ugljeni-hidrata (makronutrijensi), kao i deficit vitamina, minerala i vode (mikronutrijensi) može uzrokovati bolest. Ali isto tako i neumereno uzimanje nutrijenasa može biti uzrok mnogih bolesti povezanih sa gojaznošću i hipervitaminozama. Iz navedenog vidimo da ishrana ima važnu ulogu u rastu i razvoju organizma od perioda odojčeta pa do pozne starosti. Stoga treba da razvijamo i negujemo pravilne navike u ishrani još od ranog detinjstva, kako bi u kasnijim godinama izbegli pojavu bolesti. Ukoliko dodje do poremećaja nekog od nutrijenasa a to dovede do narušavanja zdravstvenog stanja organizma pribegavamo dijetalnoj ishrani. Dijetalna ishrana Pod dijetalnom ishranom podrazumevamo sve dijetetske mere koje se sprovode sa ciljem da oboleli organizam, bez obzira koja je bolest u pitanju što pre uspostavi ravnotežu izmedju svojih potreba, koje su zbog bolesti najčešće promenjene i količine unesenih hranljivih materija. Kod pojedinih oboljenja dijetalna ishrana je osnovna mera lečenja i tada ishrana ima ulogu dijeto- terapije. Kod druge grupe bolesti (srce, bubrezi, organi za varenje) ishrana ima pomažuću ulogu jer omogućava da se trajanje bolesti ublaži i izbegnu komplikacije.

Gojaznost

Pojam gojaznosti

    Pod pojmom gojaznosti se smatra stanje kada telesna masa (TM) prelazi idealnu za 10-20% a posledica je nagomilavanja masti (M-21%, Z-36%). Idealna TM je ona masa tela koju treba da ima osoba određenog pola i uzrasta da bi očekivana dužina života bila najduža,radna sposobnost maksimalna a zdravlje optimalno. Ishrana ima vodeću ulogu u lečenju gojaznosti tj. snižavanje TM do idealne.
    Osnovna jedinica gde se nagomilava mast je masna ćelija adipocit. Pripadaju vezivno-potpornom tkivu,a njihov broj veličina i raspored zavisi od ishrane u pojedinim fazama i od tipa gojaznosti. Nagomilavanje je fiziološki proces koji dolazi do izražaja u drugoj polovini intrauterinog života. Zavisno od ishrane trudnice i ploda. Kod deteta u prve dve godine života može da dođe do formiranja većeg broja masnih ćelija, što znači da će biti više masti ako je unos energetskih materija veći. Kod takvih osoba dolazi do hiperplastične gojaznosti. Ovaj tip se najčešće viđa kod osoba koje su postale gojazne u ranom detinjstvu. Gojaznost u određenom dobu karakteriše povećanje obima ćelija-hipertrofička gojaznost.
    U našem telu postoje dve vrste masnog tkiva, belo i smeđe. Belo predstavlja zalihe masti, a smeđe je izvor energije i stvara toplotu. Kada se bela mast oksidira deo se pretvara u toplotu a deo u ATP dok se smeđa mast oksidira bez formiranja ATP-a. Tako se njegova energija rasipa i gubi i ne stvara zalihe. Stvara samo toplotu koja se konačno gubi. Gojaznost dovodi do niza poremećaja u organizmu. Pre svega dovodi do smanjenja funkcionalnih sposobnosti kardiovaskularnog sistema i unutrašnjih organa uopšte. Kod gojaznih se češće javljaju kile, proširene vene i atonična opstipacija (zatvor). Dolazi do pojave ravnih tabana, promena na zglobovima, kičmi i donjim ekstremitetima. Otežana je plućna ventilacija i skloniji su respiratornim infekcijama. Povećani sadržaj holesterola i triglicerida, a ovo je sve naravno u korelaciji sa povećanjem šećera i masti u hrani. Česta su oboljenja jetre i zučne kese kao i hipertenzija i psiholoski problemi.

Metode u lečenju gojaznosti

Dele se na:

-medikamentozne
-invazivne
-dijetetske
-pojačana fizička aktivnost

    Najprihvatljivije i najefikasnije metode su dijetetske uz umerenu fizičku aktivnost. Naime sprovode se redukcione dijete sa smanjenom energetskom vrednoscu (EV). Kod takvih dijeta bitno je smanjiti unos masti, a da unos belančevina, vitamina i minerala bude optimalan. Preporučuje se smanjenje TM 2-3 kg mesečno, a kod veoma gojaznih osoba 5-7 kg mesečno. EV u dijetama se kreću od 3300 KJ- 7500 KJ u zavisnosti od stepena gojaznosti. Od toga zavisi i dužina srovođenja dijete. Uz ovakve EV pojačana je fizička aktivnost. Npr. 1-2 h brzog hoda i 20 min. gimnastike. Za 1 h brzog hoda se potroši oko 1500 KJ a to znači gubitak oko 40 grama masti.
    Pored smanjenog unosa masti u dijetama se smanjuje unos ugljeni-hidrata (UH). Ali bez obzira kako stroga dijeta bila ona mora sadržati izvesne količine UH. Pre svega zbog toga što oni imaju zaštitnu moć prema belančevinama, tako da u dnevnom obroku treba da ih ima 50%. Treba naglasiti da UH u ovoj dijeti potiču iz onih namirnica koje istovremeno sadrže minerale i vitamine a to su voće i povrće.
    Unos vode je neograničen, a u početku je smanjen unos kuhinjske soli ili je potpuno izostavljamo prvih 15 dana. Ovo je potrebno da bi sprečili nagomilavanje NaCl u tkivima i da bi ubrzali eliminaciju vode iz organizma.
    Pri sastavljanju jelovnika bitno je da uzimamo one namirnice koje imaju malu EV a veliku zasićujuću moć i veliku biološku vrednost tj. one namirnice koje sadrže malo masti i šećera a bogate su belančevinama, mineralnim materijama, solima, vitaminima i celulozom. Namirnice bogate celulozom moraju dosta da se žvaću pa se luči više pljuvačke i više digestivnih sokova, a time se povećava zapremina crevnog sadržaja i povećava se osećaj sitosti. Celuloza smanjuje apsorpciju masti i UH.
    Odabrane namirnice raspoređuju se u 5-6 obroka u toku dana u pravilnim vremenskim razmacima. Ne sme se zaboraviti umerena fizička aktivnost koja je veoma bitna a ne opterećuje organizam.
    Umerenim redukcionim dijetama smanjuje se TT postepeno, zdravstveno stanje je očuvano, a jedno je sigurno - izgubljeni kg se neće vratiti po prestanku dijete. Ako ste pristalica dijeta gladovanja ili nekih brzih i danas popularnih dijeta koje važe kao "dobre", budite spremni da ako i izgubite kg za još kraće vreme ćete ih vratiti a vaše zdravstveno stanje biće narušeno. Naime ako se gubi više od 1000 cal nedeljno, gubi se ne samo mast nego i mršava TM - mišići (proteini), a kada se prestane sa dijetom težina se ponovo vraća.

Kako Vam Centar može pomoći

Gojaznost je aktuelni problem vremena u kome živimo. Postala je najvažnija nutritivna bolest razvijenih zemalja. Posledica je unosa više hrane nego što je potrebno, a rezultat je nagomilavanje masti i debljina. Ekcesivne zalihe masti u telu sigurno ugrožavaju zdravlje.
Zbog svega navedenog tačno i precizno određivanje telesnog sastava, predstavlja najbolji način procene gojaznosti, najbitniju komponentu planiranja ishrane i savremenog programa treninga. "Uslovni čovek" koji ima idealne anatomske i funkcionalne parametre ima TM 70kg, 14% koštanog tkiva, 21% masnog tkiva, 40% mišićnog tkiva, 25% ostatka u odnosu na telesnu masu.

Telesna masa ne odražava direktno i procenat telesnih masti. Zato se uvek insistira da se, rezultat dijete i programa fizičke aktivnosti prati specijalnim vagama koje određuju procenat telesnih masti, a ne samo telesne masu.
U Centru za korektivnu gimnastiku možete na najbrži i najpouzdaniji način odrediti procenat telesnih masti. Najsavremenija vaga za određivanje procenta masti u organizmu će vam pokazati ukupnu telesnu masu i "zonu" u kojoj se nalazite, tj. da li imate višak, manjak ili normalan procenat telesnih masti, kao i procenat vode.

U tabeli ispod su prikazane preporuke SZO prihvatljivih raspona procenta telesne masti za odrasle osobe (starije od 18 godina). Ove vrednosti su uglavnom prihvaćene kao standardne i mala odstupanja od njih mogu se smatrati dozvoljenim.

Procenat masti u sastavu tela
	Godine 20-39	Godine 40-59	Godine preko 60
Muškarci	8% - 20%	11% - 22%	13% - 25%
Žene	21% - 33%	23% - 34%	24% -36%

    Nakon određivanja težine i procenta telesnih masti stručni tim savetovališta (nutricionista i fizioterapeut) će vam pomoći da određenim higijensko-dijetetskim režimom, planiranom fiziškom aktivnošću i ciljanim vežbama dođete do vitke linije i smanjite procenat telesnih masti.
    Ne zaboravite da povećan procenat telesnih masti u telu predstavlja veliki rizik za vaš organizam. Na taj način je direktno ugrožen vaš kardio-vaskularni sistem, a samim tim i ostale funkcionalne sposobnosti organizma.
    Naša poruka za kraj bila bi da u svakom trenutku vodite računa o svom zdravlju i pobedite neprijatelja koji ga ugrožava, a sasvim sigurno jedan od najvećih su telesne masti (povećan %). Reagujte na vreme i pobedite ih. Mi smo tu da vam pomognemo.

Pogledajte iskustva korisnika sa programom zdrave ishrane u Centru

Ishrana i njen značaj za zdravlje ljudi

Dijetalna ishrana

Gojaznost

Pojam gojaznosti

Metode u lečenju gojaznosti

Kako Vam Centar može pomoći

Procenat masti u sastavu tela