Trudnoća i porođaj su fiziološka stanja kroz koja žena prolazi i za organizam predstavljaju veliko opterećenje, naročito za vegetetativni sistem i psihu. Funkcija organa, pre svega srca, pluća, bubrega, jetre treba da zadovolji potrebe organizma majke i ploda.
 
Fizički izgled se menja krajem prvog tromesečja, promene su očigledne u drugom i izražene u trećem tromesečju trudnoće.
 
Dojke su znatno uvećane zbog povećanog masnog i žlezdanog tkiva što pored naraslog stomaka dodatno opterećuje i pomeranjem težišta tela narušava statiku celokupnog kičmenog stuba.
 
Mišićni tonus u trudnoći je znatno smanjen pa je trbušna muskulatura dosta opterećena, a ona inače obezbeđuje glavnu potporu kičmi. Rastezanje vezivnog tkiva i izmenjena statika dovode često do bolova u leđima i nogama.
 
Da bi beba u porođaju prošla kroz karlični kanal, nepokretni zglobovi karlice se razmekšavaju pa čitav karlični pojas postaje labav. Ova nestabilnost i uvećanje grudi i stomaka dovode do bolova u leđima. Oni mogu da se jave u vratu, između lopatica i u krstima. Pojačavaju se pri dugotrajnom sedenju i stajanju u prisilnom položaju pri obavljanju nekog posla (rad za računarom, pisanje za stolom, nošenje stvari u jednoj ruci).
 
Ako ste pre trudnoće imali deformitet kičmenog stuba, skoliozu, izravnanu vratnu lordozu, naglašenu grudnu kifozu ili lumbalnu lordozu, pod povećanim rizikom ste u trudnoći kada postoji mogućnost pojave bolova u leđima.

Bolovi u vratu se u zrelom dobu javljaju ranije u odnosu na središnji deo kičme i krsta, kod žena češće nego kod muškaraca. Ako se javljaju ujutru, razlog može da bude tvrd ili previše mekan dušek, jastuk koji ne obezbeđuje pravilan položaj vratne kičme. Bolovi koji se javljaju tokom dana ili uveče nastaju zbog nepravilnog držanje glave u odnosu na kičmu naročito dok boravimo dugo u sedećem položaju obavljajući neki posao.
 
U trudnoći se pojačavaju bolovi u vratu kada se grudi uvećaju i praćeni su zatezanjem mišića koji se pružaju ka ramenima. Pokretljivost vrata na jednu ili obe strane može da bude ograničena i bolna. Ako je ovo stanje praćeno glavoboljom, mučninom ili povraćanjem obavezno se treba obratiti lekaru.

Napeti mišići će se najlakše opustit masažom vrata i ramenog pojasa ili blagim zagrevanjem. Tek kada dođe do potpunog opuštanja započinje se sa vežbama istezanja i jačanja mišića kako bi se očuvala pokretljivost i mišićna snaga. Plivanje se takođe preporučuje ali nikako prsno zbog nepovoljnog položaja glave iznad vode, već isključivo leđno u bazenu sa toplom vodom jer bi hladna dovela do napetosti što bi pojačalo bolove.
 
Najbolja prevencija da ne dođe do bolova u vratu u trudnoći zbog uvećanih grudi je nošenje dobrog brushaltera i vežbe koje treba raditi svakodnevno. Pokreti se izvode sporo, najbolje pred ogledalom zbog kontrole položaja glave i ispravnog držanja. Vežbe ne smeju da izazivaju bolove kako bi mišići ostali opušteni. Korigovanjem nepravilnog držanja glave u odnosu na telo, spavanjem na udobnom dušeku i sa jastukom koji podupire glavu tako da se mišići ne grče dok spavate možete da izbegnete neprijatne bolove u vratu u trudnoći.

Za održavanje normalnih fizioloških krivina kičmenog stuba, u vratnom delu i krstima put napred, a u grudnom delu unazad, potreban je dobar balans sa jedne strane mišića i ligamenata, a sa druge kostiju i zglobova. Mišići leđa moraju da budu dovoljno jaki da se suprotstave sili zemljine teže i teretu koji nosimo i mišićima prednje strane trupa koji utiču na kičmeni stub preko svojih pripoja na rebrima i karlici.
 
Da bismo imali pravilno držanje, glava mora da bude u produžetku kičmenog stuba sa malo ispravljenom vratnom krivinom, grudna krivina treba da je malo smanjena sa ramenima povučenim u nazad. Zakrivljenost u krstima zavisi od položaja karlice i veličine grudne krivine. U trudnoći karlica je razlabavljena i sa uvećanim stomakom direktno utiče na postojeći balans. Da biste povratili ravnotežu morate da zabacite vrat i ramena u nazad. Najbolji način da izbegnete bolove u leđima u trudnoći je da imate dobro držanje i jake trbušne mišiće pre nego što ostanete u drugom stanju.
 
Prilagođavanje telesnim promenama u trudnoći zahteva usvajanje novog načina držanja u stojećem i sedećem položaju. Ako zbog povećane telesne težine stojite na petama sa isturenom zadnjicom i zabačenim ramenima u nazad, javiće se bolovi između lopatice. Da biste korigovali stav uvucite zadnjicu tako da osetite da trbušni mišići ravnaju kičmu, opustite ramena , a glavu postavite tako da osetite kako se ispravljaju leđa.

Svi poslovi koji se obavljaju u sedećem položaju sa povijenim ramenima zbog istezanja mišića koji su u središnjem delu leđa slabo prokrvljeni počinju da bole jer ne dobijaju dovoljno kiseonika.
 
Ako morate da radite u prinudnom položaju u trudnoći, neophodno je da na svakih 30-45min napravite pauzu od 15min tako što će te da ustanete i prošetate. U međuvremenu dok radite povremeno prekinite posao i uradite nekoliko vežbi za vrat, ramena i ruke kako bi se mišići opustili i pojačala cirkulacija.
 
Sedite pravilno na stolici sa odgovarajućim naslonom za leđa i ruke o koji se možete oslanjati pri ustajanju i jednim manjim jastukom za podupiranje leđa. Nemojte sedeti sa prekštenim nogama jer to osim što usporava cirkulaciju, pomera karlicu u napred i pojačava bolove u leđima. Previše tvrd dušek ako spavate na boku dovodi do bolova u grudnom košu kao i previsok jastuk.

Položaj stomaka i njegova veličina u poodmakloj trudnoći dovode do pomeranja težišta tela pri čemu kičmeni stub trpi veliko opterećenje što može nekada da bude praćeno pojavom bolova u krsnom delu kičme. Kada uvećana materica u trećem trimestru pritiska išijalgični nerv koji izlazi iz kičme i prolazi kroz malu karlicu, javlja se bol u krstima a duž noge može da se oseća utrnulost. Može doći do trenutnog gubitka kontrole nad mišićima jedne noge (išijas je najčešće jednostran) tokom hoda.
 
Povedite računa ako imate ovaj problem naročito pri silasku niz stepenice da ne izgubite ravnotežu i padnete. Išijas se leči fizikalnim procedurama, mirovanjem i analgeticima. Kako je problem vezan za promene nastale tokom trudnoće, nakon porođaja spontano isčezava.
 
Iznenadni bol u krstima praćen ukočenošću u određenom položaju može da bude izazvan naglim pokretom ili podizanjem tereta sa zemlje. Ovo može da se desi dok uzimate starije dete u naručje. Jako je važno da podižete teret pravilno kako bi ste sačuvali kičmu od povreda.
 
Obavezno zauzmite stabilan položaj sa stopalima razmaknutim u širini ramena, kolena blago savite ili napravite iskorak jednom nogom u napred. Ne podižite teret nikada naglo, već polako rukama i nogama a ne mišićima leđa. Ukoliko imate problem sa krstima posavetujte se sa svojim lekarom, možda će vam predložiti nošenje pojasa koji daje potporu stomaku i tako štiti leđa.

Bolove u krstima možete da ublažite toplotom, stavljanjem termofora ili tuširanjem tog dela leđa nešto toplijom vodom ali nikako vrućom jer to može da pojača bolove. Mišići na bol reaguju grčenjem pa ih treba opustiti jer bi dugotrajna napetost smanjila ishranu tkiva što bi opet dovelo do novih bolova. Napeti mišići mogu da se opuste masažom ili nekom od tehnika relaksacije.
 
Prevencija ponovnog javljanja bola u leđima je pravilno držanje tela, korišćenje zaštitnih položaja i pokreta pri obavljanju poslova i u aktivnostima svakodnevnog života, kao i jačanje trbušnih mišića. U trudnoći se vežbe rade pod stručnim nadzorom fizioterapeuta, jer nepravilno vežbanje može ozbiljno da ugrozi trudnoću i izazove prevremeni porođaj.