Tokom trudnoće beba u materici dobija kiseonik od majke preko krvnih sudova pupčanika. Kisonik vezan za hemoglobin u krvotoku majke kružeći kroz organizam dolazi kroz posteljicu do bebe i obrnutim putem ugljen-dioksid preko venskog krvotoka i pluća izdisajem se izbacuje napolje. Zato se kaže da trudnica "diše za dvoje" što je razlog više da u trudnoći disanje bude što pravilnije jer ako je plućna ventilacija trudnice dobra i sam plod je bolje snabdeven kiseonikom.
 
Da bi se kontrakcije u porođaju pravilno odvijale i da ne bi dolazilo do grčeva i zamora neophodna je velika količina kiseonika koju takođe treba obezbediti pravilnim disanjem. Zato trudnica mora da bude upoznata sa značajem disanja koje je pored relaksacije i dobrog napinjanja bitan faktor koji utiče na vitalnost deteta na rođenju.

U trudnoći se po nekim istraživanjima povećava potreba za kiseonikom i do 40% u odnosu na bazalnu potrošnju iste osobe pre graviditeta. Da bi se ova potreba zadovoljila trudnice uče kroz program vežbi kako pravilnim disanjem mogu da poboljšaju svoje telesne funkcije, da povećaju plućnu ventilaciju i bebu bolje snabdeju kiseonikom. Istovremeno se izbacuje ugljen-dopksid i razgrađuje mlečna kiselina.
 
Vežbama disanja se jača direktno disajna muskulatura i indirektno trbušna, a istovremno se lociranjem ove muskulature stvaraju preduslovi za dobro napinjanje u fazi rađanja bebe.
 
Primena naučenih tehnika disanja u određenim fazama porođaja omogućava savladavanje kontrakcija, racionalno trošenje snage, dobru opskbljenost bebe kiseonikom što ubrzava i skraćuje trajanje porođaja.

Porođaj započinje kontrakcijama materice, organa koji svojim stezanjem i opuštanjem postepeno istiskuje plod. Na početku porođaja one se javljaju na 20 do 30 minuta i tada je količina unetog kiseonika normalnim disanjem dovoljna za mišićni rad.
 
Kako porođaj napreduje pauze između kontrakcija se skraćuju, vremenom su one na 3 do 5 minuta. U pauzama između kontrakcija materica se odmara i ukoliko za to vreme ne stigne dovoljno kiseonika javili bi se grčevi, kontrakcije više ne bi bile ritmične i došlo bi do pojave bolova. Bol bi izazvao grčenje porodilje što bi uticalo na sve lošije disanje a to bi opet dovelo do smanjenog priliva kiseonika u matericu zbog čega bi bolovi bili još jači. Istovremeno beba bi dobijala sve manje kiseonika što bi se manifestovalo popuštanjem srčanih tonova.
 
Da bi se izbegla ova situacija koja nepovoljno utiče na spontano odvijanje porođaja i može da ugrozi bebu, interveniše se na dva načina.
 
Prvi je davanje kiseonika iz boce preko maske koja pokriva nos i usta i lekar reguliše količinu kiseonika koju porodilja treba da udiše, što se primenjuje kada problem već postoji i gde ne može odmah da se očekuje normalizacija stanja.
 
Drugi način je da trudnica u toku trudnoće nauči i ovlada tehnikama disanja koje će primenjivati tokom porođaja. Dovoljna količina pristiglog kiseonika obezbeđuje kvalitetan mišićni rad materice i ne dozvoljava nagomilavanje mlečne kiseline što sprečava pojavu grča i usporavanje porođaja a u isto vreme čuva bebu.

Napredovanje u porođaju znači sve veću potrebu za kiseonikom i to u određenom trenutku ne može više da se obezbedi disanjem, tada je potrebno smanjiti potrošnju na preostale mišiće tela. To se postiže relaksacijom muskulature koja ne učestvuju u porođaju, čime takođe treba ovladati tokom trudnoće kako bi u porođaju moglo da se primeni.
 
Disanje se obavlja uz pomoć disajne muskulature, međurebarnih mišića, trbušnih i dijafragme. Glavni mišić u aktu udisaja je dijafragma i ona u trećem trimestru dolazi u kontakt sa matericom i potiskuje je odozgo jer je materica uvećana pa zato većina trudnica otežano diše u ovom periodu.
 
U porođaju pri udisaju materica postaje tačka oslonca za dijafragmu što je u fazi napinjanja i istiskivanja bebe prednost. Međutim u prethodnom periodu širenja grlića ova pojava je neprijatnost koju treba otkloniti. Obe situacije za nepripremljenu trudnici mogu da budu veliki problem jer ona nije upoznata sa funkcijom i položajem dijafragme kao i sa značajem dobrog disanja u porođaju.

Kada nastupi drugo porođajno doba, faza rađanja bebe ponovo je važno disanje i svesno upravljanje trbušnim mišićima i dijafragmom. Najpre treba udahnuti i zadržati vazduh u plućima pri čemu se dijafragma spušta i potiskuje dno materice na dole, odnosno materica u dijafragmi dobija čvrst oslonac a zatim uz prirodne napone po uputstvu lekara i babice istiskivati bebu napolje. Ovaj položaj dijafragme omogućava znatno jaču kontrakciju mišića trbušnog zida koji imaju bolju tačku oslonca u nepokretnim rebrima čime se postiže efekat "trbušne prese". Kontrakcije ovih mišića ubrzavaju prolazak bebe kroz porođajni kanal.
 
Uspeh porođaja u mnogome zavisi od angažovanja porodilje u ovoj fazi, ukoliko se bolje napinje ova faza će kraće trajati a i dete će manje biti izliženo patnji.