Porođaj kao prirodan proces koji predstavlja jednu od fizioloških funkcija organizma, trebao bi da bude bezbolan. Međutim, u razvijenim društvima on se poistovećuje sa bolom, patnjom i mukama. Zahvaljujući takvom doživljavanju od strane žena ali i svih ostalih učesnika u porođaju, sa jedne strane partnera, roditelja, prijatelja ali sa druge strane i zdravstvenih radnika, razvijena je čitava industrija lekova, aparata, preparata za obezboljavanje porođaja.
 
Pri tom se često zaboravlja na bebu koja neminovno trpi posledice jer uneseni medikamenti preko posteljice dospevaju do nje i nepovoljno deluju istovremeno menjajući prirodan mehanizam porođaja. Kako do sada još uvek nije pronađen lek koji porođaj čini bezbolnim a nema negativne efekte po ženu i bebu, sa velikom ozbiljnošću treba uzeti u obzir efekat određenih tehnika disanja i relaksacije na obezboljavanje porođajnih kontrakcija i njihov pozitivan uticaj na bebu.
 
Strah od porođajnih bolova je jedan u nizu strahova koje žena doživljava tokom trudnoće i porođaja. Bolovi za vreme porođaja su jedini prirodni bolovi koji ne sigaliziraju da nešto nije u redu, naprotiv oni ukazuju da je porođaj počeo, a njihovo učestalo javljanje i pojačavanje inteziteta znači da se grlić otvara i porođaj bliži kraju. Strah od bolova ima koren u pričama koje žena sluša i koje su često predimenzionirane kao i od nepoznavanja procedure i prostora u kome će se porođaj odvijati ali i gubitka kontrole nad sopstvenim telom.

Pravilna i blagovremeno sprovedena edukacija trudnica može da pomogne u prevazilaženju straha od porođaja i porođajnih bolova. Upoznavanje sa fiziologijom trudnoće i mehanizmom porođaja, nastankom kontrakcija, njihovom ulogom u porođaju i načinima savladavanja žena dobija samopouzdanje koje joj pomaže da porođaj doživi kao prijatno iskustvo, a ne kao neminovnu patnju i bol.
 
Psihofizička priprema za porođaj koju trudnice mogu da pohađaju u našim zdravstvenim ustanovama čini sistem vežbi:

• poboljšanja fizičke kondicije
• pravilnog disanja za povećanje kapaciteta pluća
• ovladavanja posebnim  tehnikama disanja i usmeravanja pažnje za obezboljavanje kontrakcija
• zauzimanja određenih položaja kojima se ublažava bol i smanjuje pritisak na matericu tokom porođaja
• relaksacije, odnosno upravljanja sopstvenim telom radi što efikasnijeg opuštanja
• tehnike napinjanja kojom se uspešno završava porođaj.

Sa psihofizičkom pripremom za porođaj trudnice započinju od 24-te nedelje trudnoće uz saglasnost lekara nakon obavljenog pregleda, što podrazumeva da je grlić čvrst i zatvoren i da nema kontrakcija. U protivnom, ako nije indikovano strogo mirovanje, trudnica se ne uključuje u fizički program vežbi već samo u vežbe disanja i relaksacije.
 
U teorijskom delu se prolazi tok porođaja od momenta kada započne pa do rađanja bebe.
 
Trudnice dobijaju za njih važne informacije kako bi što aktivnije sarađivale u porođaju, a to su:

• koji je pravi trenutakt za polazak u porodilište
• kako razlikovati prave porođajne od pripremnih kontrakcija
• u kojoj fazi porođaja se nalaze
• kroz koje procedure će proći u porodilištu
• kako sebi da olakšaju i pomognu bebi

Do 34-te nedelje pripreme se sprovode dva puta nedeljno, a od tada do porođaja tri puta. Nakon navršene 36-te nedelje započinje se sa vežbama napinjanja koje će omogućiti rađanje bebe bez zastoja u porođajnom kanalu.

Trudnice sa visoko rizičnom trudnoćom na žalost moraju da leže kod kuće ili u bolnici što znači da ne mogu da idu na časove psihofizičke pripreme za porođaj. Kako se i one vrlo često porađaju prirodno jer održavana trudnoća ne znači da porođaj mora da se završi carskim rezom, svakako bi trebale kroz postojeću literaturu ili preko interneta da se na vreme informišu o toku porođaja, fazama kroz koje će proći, neophodnim intervencijama lekara i babica, prostoru u kome će se porađati.

U nekim ustanovama je praksa da se u sklopu psihofizičke pripreme obiđu porodilište i boksevi sa bebama kako bi trudnice bile što opuštenije kada dođu na porođaj znajući već kako tamo izgleda. Nekada i na izgled banalne informacije kao što su gde će držati svoje lične stvari koje ponesu ili da li će videti medicinsko osoblje dok leže na stolu mogu znatno da utiču na osećaj sigurnosti.
 
Poznavanje procedura pripreme (pregled, klizma, brijanje) i rutinskih intervencija (dodavanje lekova, prokidanje vodenjaka, epiziotomija) obezbediće bolju saradnju porodilje što skraćuje vreme trajanja porođaja pa time psihofizička priprema ima i preventivni karakter.

Sve veći broj budućih očeva želi da prisustvuje rođenju deteta. Ukoliko je žena saglasna, to je sigurno jedno od najlepših iskustava koje će oboje pamtiti čitavog života. Naravno njegova želja nije dovoljna, potrebno je da se i on pripremi. U okviru psihofizičke pripreme za porođaj održavaju se posebni časovi za parove koji dobijaju potrebne informacije o neophodnoj proceduri koju prolaze (za muškarce laboratorijski pregledi koje treba da urade nekoliko nedelja pre termina porođaja, privremeno odvajanje kada uđu u bolnicu dok je žena u prostoru za pripremu, muškarac se presvlači, tokom porođaja su u posebnoj prostoriji van bokseva gde su ostale porodilje).
 
Najbitnija stvar koju muškarac treba da nauči na psihofizičkoj pripremi je kako da pruži ženi podršku tokom porođaja, šta je to što je njoj tada potrebno, na koji način da je bodri kada naiđe kriza, kako da je masira kada naiđu jake kontrakcije ili jednostavno samo da je drži za ruku. Osećanje da mogu da budu od velike pomoći većinu muškaraca opredeli da prisustvuju porođaju, jedan mali broj nakon obilaska porodilišta odustane od namere, što je opet mnogo bolje nego da se to dogodi neposredno pred odlazak u bolnicu ili na samom porođaju.