Kako raste stomak u trudnoći, tako se kod nekih žena javlja trapavost ili nespretnost što povećava mogućnost da padnu dok hodaju ili obavljaju uobičajene poslove. Razlozi za to mogu da budu efekti trudnoće kao što je labavljenje zglobova i zadržavanje tečnosti u organizmu, što je direktna posledica hormona koji se tada pojačano luče. Neke trudnice imaju problema sa koncentracijom koja je smanjena što direktno utiče na povećanu nespretnost.
 
Da je trudnoća "drugo stanje" vidi se i u svakodnevnim situacijama. Hodanje u poodmakloj trudnoći zahteva posebnu umešnost, a ako to treba raditi po snegom i ledom prekrivenim ulicama, morate biti pravi umetnik.
 
Rizik od mogućih padova kod trudnica se povećava sa napredovanjem trudnoće. Gubitak ravnoteže se javlja zbog poremećene statike tela i oslabljenih zglobova. Sa izlaskom bebe iz male karlice i rastom stomaka kompezatorno se pojačava lumbalna lordoza (krivina u krstima) što bitno menja uobičajen položaj kičme i zahteva prilagođavanje novom stavu što nije ni malo jednostavno. Zato se savetuje redovno vežbanje kao i korekcija stava kako bi se očuvao pravilan položaj kičmenog stuba i time povećala stabilnost.
 
Povećanje ukupne telesne težine pomera težište malo u napred pa su i stopala drugačije opterećena što utiče na promenu hoda. Iako se sve odvija postepeno ipak su to dosta velike promene u navikama koje je žena imala pre trudnoće. Nekada se od stomaka noge uopšte ne vide pa je teško kontrolisati telo u situacijama gubitka ravnoteže. Zamor otežava situacije kao što su mogući padovi kada treba brzo reagovati. Zato se često čuje komentar trudnica da imaju utisak da nisu u svom telu, da ga ne poznaju i ne mogu da ga kontrolišu.

Sneg, ledena kiša, klizavi trotoari i neraščišćene ulice na žalost nisu retkost tokom zimskih meseci. Verovatno će Vam svi reći da po lošem vremenu i ne treba da izlazite iz kuće, što je prihvatljivo ako je u pitanju dan ili dva. Ali kada morate da obavite neodložne poslove ili loše vremenske prilike potraju, najsigurnije je da neko krene sa Vama. Novogodišnje i božićne praznike sigurno ne treba da provedete u kući, ali kako su to dani kada su svi u velikoj žurbi svakako treba povećati oprez dok prelazite ulicu ili se probijate kroz gužvu po zaleđenim trotoarima.
 
Na nogama morate da imate obuću koja se ne kliza, najbolje ravnu ili sa niskom petom (3-4cm) da ne biste lako izgubili ravnotežu koja je inače bitno narušena u trudnoći. Dok ste napolju sigurno će te paziti kako hodate, ali nemojte zaboraviti da su jako klizavi podovi u prodavnicama i restoranima od snega unetog na obući pa su možda to i najopasnija mesta gde možete da se okliznete i padnete.
 
Ulazak u gradski prevoz i izlazak takođe može da bude rizičan u zimskim mesecima pa je najbolje da koristite vrata do vozača kako bi on mogao da vas zapazi i sačeka sa polaskom. Nemojte se ustručavati da zatražite pomoć od putnika i mesto da sednete iako nekada može da usledi negodovanje ili neumesni komentari. Imajte na umu da u poodmakloj trudnoći udarac u stomak ili pad mogu da izazovu prevremeni porođaj.

Ako do toga ipak dođe pokušajte da padnete na stranu (kao što to rade skijaši) i izbegnete direktan udarac u stomak. Beba je relativno dobro zaštićena plodovom vodom, plodovim ovojcima, mišićima materice u vašem stomaku i njoj se najverovatnije neće ništa dogoditi. Ali ako ste pred porođajem moglo bi da dođe do prskanja vodenjaka što bi dovelo do prevremenog porođaja. Ako se to nekim situacijama dogodi, morate odmah u bolnicu da bi ste dalje bili pod lekarskim nadzorom.
 
U većini slučajeva pad neće izazvati porođaj, ali svakako treba obratiti pažnju na moguće posledice. Pojava vaginalnog krvarenja, oticanje plodove vode, kontrakcije koje se pojačavaju i sve su učestalije, uznemirenost bebe ili preterana mirnoća svakako su razlozi za odlazak kod lekara.

Kako pri padu naješće dolazi do uganuća skočnog ili ručnog zgloba pored hladnih obloga i fiksacije zavojem neophodno je mirovanje. Kod povrede skočnog zgloba dobro je da noga bude podignuta da bi se smanjio otok koji prati ovu povredu.
 
Ako nakon pada ne možete da napravite pokret u povređenom zglobu i pri tom osećate jak bol verovatno se radi o iščašenju (kosti su izašle iz zgloba i nisu se u potpunosti vratile). Svakako odite kod lekara koji će vam namestiti zglob i fiksiraće ga zavojem ili gipsom koji ćete nositi neko vreme.
 
U najgorem slučaju pri padu dolazi do preloma kostiju. Ako je ruka ili noga u neprirodnom položaju, izuzetno jako boli i na najmanji pokret, verovatno se radi o prelomu. Bez pomeranja povređenog dela tela treba odmah otići u najbližu zdravstvenu ustanovu ili pozvati hitnu pomoć kako bi povreda bila adekvatno zbrinuta.
 
Danas postoje savremeni rentgen aparati sa dobrom zaštitom od zračenja tako da je moguće snimiti prelom a da se beba ne izloži riziku. Takođe postoji plastični gips sa kojim možete da se kupate što obezbeđuje dodatni konfor u situaciji kada mora da se nosi imobilizacija. Primena fizikalne terapije nakon skidanja gipsa takođe ne predstavlja nikakav rizik po bebu a omogućava brzo vraćanje funkcije povređenog zgloba.
 
Sve ovo su moguće ali na sreću jako retke posledice padova u trudnoći. U najvećem broju slučajeva osim neprijatnog udarca i modrica koje će se pojaviti nema ozbiljnijih posledica.
 
Ali kako se radi o "drugom stanju" i velikoj brizi za bebu, trudnice su vidno uznemirene u takvim situacijama. Odlazak kod lekara, pregled, slušanje tonova bebe neće biti suvišni i umiriće i ženu i bebu koja je verovatno i sama odreagovala na pad.