Za uspešno sproveden porođaj neophodna je potpuna saradnja sa jedne strane trudnice a sa druge lekara i babice u porodilištu. Dobro pripremljena trudnica upoznata sa tokom porođaja sve vreme primenjuje uvežbane tehnike disanja i relaksaciju i tako obezbeđuje nesmetano napredovanje u porođaju. Disanje ima višestruk značaj i kada se pravilno primenjuje u mnogome pomaže i ženi i bebi u svim fazama porođaja.
 
U disanju učestvuje disajna muskulatura, međurebarni mišići, trbušni i dijafragma. Sastoji se iz dva akta, udisaja (inspiracije) i izdisaja (ekspiracije). Pri udisaju pluća se pune vazduhom, dolazi do širenja rebara uz pomoć međurebarnih mišića dok se dijafragma spušta na dole. Prilikom izdisaja dijafragma se podiže, rebra se spuštaju i trbušni zid uvlači kontrakcijama trbušnih mišića.
 
Izdisaj (ekspiracija) je pasivan akt i odvija se sve dok se ne izjednači pritisak preostalog vazduha u plućima i spoljašnjeg (atmosferskog) pritiska. Pri tom ostaje određena količina rezervnog vazduha u plućima. Da bi se i on izbacio potrebno je angažovanje trbušnih mišića istih koji se angažuju u fazi istiskivanja bebe. Za vreme aktivne faze izdisaja spuštaju se rebra i dolazi do bočnog pritiska trbušnih mišića na matericu što žena treba da uoči i jasno razlikuje od vertikalnog pritiska koji potiče od dijfragme u prvoj pasivnoj fazi. Uvežbavanje disanja omogućava da se oseti rad ovih mišića i tačno odredi njihov položaj kako bi za vreme porođaja trudnica mogla da upravlja njihovim radom.

Uvežbavanje disanja u trudnoći sprovodi se u ležećem položaju na leđima sa savijenim kolenima i uzglavljem pod uglom od 45 stepeni. Nakon dubokog udisaja na nos sledi izdisaj na usta najpre spontano, a zatim produženo skupljenim ustima kako bi se izbacilo još 2-2,5 litara zaostalog vazduha iz pluća.
 
Ovo se izvodi kontrakcijama trbušnih mišića. Pri izvođenju vežbi disanja potrebno je da trudnica oseti mišiće koji učestvuju, pri udisaju kako dijafragma potiskuje matericu na dole, u prvoj fazi izdisaja relaksaciju jer se dijafragma podiže, a pri aktivnom izdisaju kontrakciju trbušnih mišića koji bočno pritiskaju matericu. Ovde je bitno da se napravi razlika između vertikalnog pritiska dijafragme i bočnog pritiska trbušnih mišića.
 
Vežbe disanja se sprovode tri puta dnevno po 3-5 min i pored tehnika disanja treba uvežbavati promenu ritma kako bi se trudnica pripremila za porođaj.

Lagano i duboko disanje – primenjuje se na početku porođaja kada se osećaju kontrakcije materice. Dok uvežbavate ovaj tip disanja ležite na leđima sa savijenim kolenima i uzglavljem pod uglom od 45 stepeni. Udišete na nos i izdišete na usta do 1 min, ponavljate ovo nekoliko puta.
 
Ubrzano i površno disanje – primenjuje se kada grlić počne da se otvara sve više, odnosno kada se pojača intezitet kontrakcija. Uvežbava se u istom položaju, najpre duboko udahnete kroz nos i izdahnete na usta i pri sledećem udisaju počinjete da diše brzo i površno samo na usta do 1 min i na kraju završavate sa dubokim udisajem i izdisajem. Nakon odmora od 1-2 min ponavljate vežbu nekoliko puta.
 
Disanje u prelaznoj fazi porođaja kada se mešaju kontrakcije i osećaj napinjanja – isto je kao u prethodnoj fazi sa 2-3 forsirana duboka izdisaja. Uvežbava se najpre na leđima, a kasnije na boku naizmenično.

Da bi napinjanje bilo efikasno u fazi istiskivanja bebe lekar ili babica će vam reći kada da se napnete. Tada je potrebno da duboko udahne i izdahne vazduh, ponovo da duboko udahne da bi se dijafragma spustila dole i vršila pritisak odozgo na matericu, da zadržite vazduh u plućima što duže i u položaju sa savijenom glavom i bradom prema grudima odigne malo trup od podloge i povijete ramena, kontrahujete trbušne mišiće u trenutku kada osetite da vas najviše napinje i prestane sa napinjanjem istovremeno sa završetkom napona.
 
U pauzama diše normalno, u nekim porodilištima porodiljama se tada daje da udišu kiseonik preko maske. Na ponovno javljanje kontrakcije ponavlja se isti postupak. Kada tokom napinjanja u određenom trenutku lekar ili babica traže da prestane sa napinjanjm neophodno je da to uradi jer bi u protivnom moglo da dođe do cepanja međice, što se na žalost često dešava nepripremljenim trudnicama jer ih ovaj nalog zbuni i uplaši pa nastave i dalje da se napinju. U tom trenutku treba započeti sa brzim i površnim disanjem (dahtanjem) jer će to dovesti do podizanja dijafragme sa dna materice i trbušna muskulatura ostaje bez oslonca pa se smanjuje pritisak na matericu i tako se štiti međica.
 
Uspeh porođaja u mnogome zavisi od angažovanja porodilje u ovoj fazi, ukoliko se bolje napinje ova faza će kraće trajati a i dete će manje biti izliženo patnji prolaska kroz porođajni kanal.
 
Uvežbavanjem tipova disanja tokom trudnoće stiče se automatizam u njihovom izvođenju što olakšava primenu u porođaju.